Подешавања / Settings

Патријарх српски Иринеј оштро је реаговао на тврдње из уџбеника за 6. разред основне да су Aлбанци староседеоци Балкана од којих су Срби отели земљу!

Ја бих пре пристао да умрем него да изневерим предања својих предака.

На простору од Дреновца до Багрдана налазе се остаци чак 80 неолитских насеља, па је идеја-водиља професора Перића била да се докаже да је овај део Поморавља средиште неолитизације читаве југоисточне Европе.

Зверства које су чиниле усташе у НДХ, а препричавале српске избеглице, довеле су до тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архијерејски синод СПЦ о погрому коме је изложена црква.

Др Драган Петровић, је на тај начин постао готово уникатан појединац у научним круговима јер је до сада одбранио две докторске дисертације на државном Универзитету из две сасвим различите науке.

Историчар Предраг Марковић је у изјави за “Блиц” био врло кратак: – Пристојност налаже да се емисија “Парови” и Соња Бисерко не коментаришу.

Приказ је заправо заснован на Бојкуовој песми чији је текст објављен 1923. године. Десет година касније, чувени српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић као доказ популарности овог епа међу Aлбанцима објавио је скраћену верзију сличне песме коју му је пренео Aсан Дема Ћуфићевић (1934).

Занимљива је прича да је Тито чак и у овој сали демонстрирао моћ гостима, у смислу “зна се ко је газда”.

С обзиром на нетрпељивост између Германа и Словена, која је у раном средњем веку (као уосталом и касније) била основна црта њихових односа, јасно је да су Свеби, Вандали и Алани били савезници (мада се претпоставља да је међу њима већ приликом доласка на Пиринејско полуострво било и германских племена), јер их је повезивао језик и етничко-племенска сродност.

По сачуваном породичном и народном предању, династија Петровић-Његош води поријекло из Босне. Његошеви преци били су властелински род поријеклом из Зенице, из које ће касније прећи у Травник.

Пишући о отпору који је српски народ пружао турској војсци, страни новинари су извештавали да Срби чине чуда од јунаштва у присуству Жане Меркус, уз дозу неверице да једна жена, крхка и бледуњава, служи за пример кршним Херцеговцима – уместо да је у болничким редовима.

– Може ли Србија очекивати нормализацију односа с Хрватском ако Готовину проглашава усташом, Степинца усташким викаром и сваку хрватску државу НДХ-ом? То значи да је сваки Хрват усташа – закључила је Соња Бисерко.

Само овај догађај је довољан да ослика тужну судбину Срба католика Далмације којих је још уочи 2. свјетског рата било на десетине хиљада.

Током ескалације сукоба у Хрватској 1991. године, у месту Сињ, као генерал тадашње ЈНА, Ратко Младић, преговарао је са припадницима проусташких оружаних снага.

СВА (и)сторија Обреновића врви од јавности слабо или нимало познатих иронија судбине, чудних замешатељстава, личних тајни које су следом повести неумитно постајале државне, најцрњих предсказања која су им се обистинила, чак и тачних упозорења о скорим убиствима. Ту повесницу и усуд „кројила“ је, исписала дуга рука „више силе“, тајних друштава… И – Обреновићи сами!

БEOГРAД – Државна церемониjа поводом обележавања 200 година од битке на Дубљу биће одржана данас у склопу обележавања два века Другог српског устанка.

Београдски интернет портал дошао је до фотографије из септембра 1927. године која осликава изборе и изборну кампању у то време и како су грађани уместо листића у кутије убацивали куглице.

Шта мислите, да ли би ове казне данас допринеле смањењу криминала и недозвољених радњи?

Британски покушај изгласавања Резолуције о Сребреници, која је имала за циљ да Србе историјски жигоше као геноцидан народ, са свим последицама које из тога проистичу, захваљујући Русији није славно завршио, али је свакако донео одређене последице и поуке, не само у политичком смислу. Једна од њих, која се очигледно Британцима не допада, јесте одговарајуће отражњење у српској јавности везано за континуитет антисрпског деловања британске Круне кроз историју.

Познато је да су Обреновићи веома поштовали Таковски грм зато што су веровали пророчанствима, а и народ је веровао и да постоји нераскидива веза између судбина таковских грмова и династије Обреновић. Међутим, потоњи догађаји проширили су веровање да судбину таковских грмова прати и судбина српског народа.