Подешавања / Settings

Мистерија о првом и једином храму који су крсташи подигли у Србији траје и данас. Богомоља није грађена у граду, већ на античком месту.

Не само да смо као народ били разапети, истовремено живели и у Србији и у Црној Гори, и у Турској, и у Хабзбуршкој држави, и у Млетачкој републици, већ смо и у самој Србији стално били разједињени и међусобно се нештедимице, зверски, сукобљавали.

Све ретроградне силе Србије и региона ујединиле су се у свету хајку против овог баука, римски папа још од 1054. године, Марија Терезија, Франц Јозеф Први, Бењамин Калај, Анте Павелић, Хрватски и Босански сабор, Адолф Хитлер и остала апокалиптична браћа. Завезати ласом и жигосати ћирилицу то је нова врста каубојске игрице која кружи интернетом, а само је означавање Србина као геноцидног створа кул – кажу они.

Како је царски потпоручник Албрехт Шиндлер, фрајхер (барон) фон Клајстенбург, пред почетак Великог рата постао Љубо Бабић и шта је све проживео следећи своје заносе…

СТАРА народна мудрост каже како је спознаја властите прошлости истовремено и сазнање о себи, ко си и шта си. Можда, зато, није згорег малчице подсетити на неке детаље из наше, али и европске, прошлости од пре стотинак година. И то у дану када се на референдуму у Грчкој, опет можда, одлучује о судбини Европске уније. Да подсетимо како је настајала идеја о федералној идеји и каква је била улога и допринос тој идеји Краљевине Југославије, Београда, а посебно краља Александра Карађорђевића лично.

У извештају о откривању споменика Гаврилу Принципу у Србији, РТ каже да је он „изазвао Први светски рат“, а да је атентат на Франца Фердинанда „убиство“:

У српској историји велики је број странаца дао допринос борби Србије за ослобођење. Дошли су међу Србе, али су и на жалост били продати и издани, па онда и заборављени од народа кога су свим срцем бранили. Није само у питању Швајцарац немачке крви Арчибалд Рајс који је последњих 20 година свог живота посветио српском народу, већ и један други Немац плаве крви који се заљубио у српкињу, прешао у православну веру, борио се за ослобођење Србије и на крају стрељан од људи које је највише волео – барон Алберхт Шиндлеру фон Клејстенбург.

Наше средњовековне владаре величамо речима, а о њиховим земним остацима се нико не брине. Марко Поповић: Најстарији син краља Стефан Првовенчаног вероватно сахрањен у Студеници као монах Јован.

Поједини наши политичари нису се стидели да, упркос високим функцијама, раде и за друге државе.

Не може браћо Срби вечито да се понашамо тако да када нам је фрка, када смо угрожени, онда се сетимо своје браће Руса и вичемо: „Браћо Руси помагајте!“, а када нисмо угрожени да се понашаамо у стилу: ко вас јебе браћо Руси и да сарађујемо, шурујемо са највећим руским непријатељима од којих смо, о парадокса, и били угрожени, због чије агресије смо и вапили за помоћ.

Из свих наших двадесетогодишњих истраживања и тумачења проблема српске ћирилице, која смо објавили у двадесетак књига до сада, нема података да „наши људи доживљавају ћирилицу као страно писмо“.

„Чуваре копља Св. Ђорђа” поред чуда пратиле су и многе невероватне приче. Првобитни начин организовања и рада овог братства био усмерен у подизање и очување српске православне вере и духовности.

Како је почела сарадња бољшевика и Павелићевих следбеника. Југословенски комунисти у усташком покрету препознали “револуционарни карактер” који се бори против Београда.

Станоје Стаматовић Главаш (1763–1815) један је од најчувенијих Срба прве половине 19. века од чије кубуре и јатагана су подједнако стрепели његови непријатељи, турска и аустријска царевина. Истакао се у бојевима на Делиграду и опсади Београда.

ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.

Имајући у вези с тим и Марсељски атентант на витешког краља Александра Ујединитеља, којег су сценирали и режирали масони, наци-фашисти и комунисти, поменули бисмо италијанску историчарку др Мирелу Колариети, која је у Београду 1984. године на Петом међународном конгресу балканолога поднела научни елаборат под насловом Фашистичка Италија и атентат на Краља Александра 1934. године, у којем дословно стоји:

Бечка забрана да се презимена Срба њихових поданика завршавају на ић са циљем да се и на тај начин они разликују, одвоје од своје браће Срба из Србије. Последице тога се и данас осећају и највише се испољавају кроз војвођанско аутономаштво.

Јадовно је претеча јасеновачког система логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације ИИ италијанске окупационе зоне, подразумевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција окупационе власти, известан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.

Због партијског карактера своје војске Тито је имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србији, а поготово у другим деловима Југославије, представљали више аутономне територијалне герилске јединице него праву субординисану војску. Тај проблем Михаиловића је затекао и у лето 1944, у јеку одсудне битке за Србију:

Е, мој Танаско Рајићу! Да си знао какви ће Срби бити два века после твоје херојске погибије, да ли би остао сам поред топова?