Подешавања / Settings

Патријарх српски Иринеј у први мах није желео да се изјашњава о судском процесу рехабилитације четничког ђенерала Драгољуба – Драже Михаиловића.

Наводно је Јосип Броз Тито лично захтевао истрагу како би се утврдило на који начин је овај доказ исцурео.

За заслуге у борби против окупатора, 2. фебруара 1943, ђенерала Михаиловића одликује ратним крстом, највишим француским војним одличјем, генерал Шарл де Гол, главнокомандујући свих француских трупа и покрета отпора истичући да је Михаиловић „легендарни херој који никада није престао да се бори против заједничког непријатеља“.

Љубица Чакаревић, учитељица и ратница, на инсистирање Степе Степановића и Живојина Мишића, одликована је Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.

Magnum Crimen, капитално издање од велике важности за сваку српску кућу која чува од забора страдње српског народа од усташа и римокатоличке цркве у НДХ. Књига коју је забранила ватиканска курија. Књига коју нико не сме да штампа дуже од 30 година.

По завршетку I Светског рата Европу је преплавио талас фашизма. Није било нити једне једине земље у којој се нису појавили фашистички покрети и фашистичке организације. Свима њима била је заједничка борба против грађанске демократије, против либералног капитализма, против комунизма, као и против семитизма.

“Хеј Словени”,”Сред Балкана сунце сија” стихови који и данас међу многим људима изазивају помешана осећања, код неких усхићење а код неких нелагоду али су свакако саставни део наших живота бар код оних генерација које су сачињавале део накадашњег југословенског друштва.

Е, онда ухватим заклон, поред себе поређам пушкомитраљез, аутомате, карабине и бомбе и принесем доста муниције, онако за себе кажем: Сада ћете Албанци и видети како Мујо дере јарца, па ком обојци, ком обујци! Љубици, која је била још куражнија од мене, кажем да је њено само да ми доноси муницију и да ми се јавља с времена на време да знам да је жива.

Табуизирана историја има дугорочне последице и несахрањени мртви нису проблем прошлости него будућности.

У Кући цвећа у понедељак обележено 35 година од смрти Јосипа Броза, доживотног председника СФРЈ. Маршалов гроб посетило више од 2.000 људи из свих република бивше СФРЈ.

Света столица сноси највећу одговорност за разбијање СФРЈ, СРЈ, СЦГ и данас Србије.Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером.

Ових дана навршило се седамдесет година од смрти Димитрија Љотића. О том догађају Боривоје Карапанџић пише:

Објављено капитално дело о енглеско-српским односима које открива тајну историју 19. века. Сматрали су да смо заступници руских интереса и центар ширења словенофилских и слободарских идеја.

Мало је Срба који знају каква је доброчинства чинила ова дама, ни већина Новосађана не би могла да се похвали знањем о својој суграђанки. И док свакодневно шетају Змај Јовином, Дунавском или Пашићевом улицом, не размишљају да су нека од најлепших здања у тим „шоровима“ припадала њој и да их је завештала граду Новом Саду. Многа племенита дела стоје уз име ове задужбинарке.

СЕНКА историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији.

Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата.

Творци научног социјализма патолошки су били опседнути панславизмом, делећи народе у Европи на две врсте. Наш народ убрајали су у мале, револуционарно „нужно закржљале“, и то без праве историје.

Гледајући њихову слику где у авиону поздрављају наш народ са три раширена прста десне руке, заиста сам био пријатно изненађен знајући уједно да ће бити негативних реаговања на овај поздрав. Таква реаговања су делом злонамерно усмерена и на критику наше Војске.

Како се усред Другог светског рата, у пролеће 1944. године, у Лондону, женио Петар Други Карађорђевић. Чланови владе сматрали су да му народ неће опростити венчање за време ратних ужаса.

„Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“.