Подешавања / Settings

Расправа о судској рехабилитацији генерала Милана Недића добила одјек и у израелским новинама. Одговоран јесте, али нациста и антисемита није био. Истребљење Јевреја у Србији дело окупатора.

. Српско херојство у овим ратовима имало је за последицу две демографске катастрофе и три државна разарања, од којих се, као народ, Срби никада више неће опоравити. Крајње је време да Срби схвате да су нас многобројне Пирове победе довеле до тога да данас не знамо шта нам је држава, или шта су нам државе?

Наука га током живота није толико ценила, иако су његове идеје о уједињеној Европи, управо оно што данас живимо, а његове шире идеје о уједињеном човечанству, премда искривљене, управо идеал стваралаца новог светског поретка. Пионир је у много тога што је историја касније прибележила другима. Нама је и даље непознаница.

Пре годину дана, премијер Израела Бењамин Нетанијаху је изнео тврдњу о српском народу, која потпуно одступа од званичне историје – види: ИЗРАЕЛСКИ ПРЕМИЈЕР:“Срби и Јевреји су пријатељи хиљадама година, још од Старог Рима!“ (ВИДЕО)

Почетак процеса у коме се тражи рехабилитација Милана Недића, српског премијера за време окупације током Другог светског рата, изазвао је велике полемике у јавности.

„Још је 1902. године поскидала је руља ћирилске натписе са српских школа, са српске банке, са српске штампарије. И нема те руке, која је смела покушати да те ћирилске натписе поврати. Братимљења је било доста, али онај плод што га је извојевала руља над Србима у Загребу, мора да остане.

Прва српска банка основана је 1869. године, али је банкротирала после само две године. Сафари су по сокацима мењали турске, угарске и аустријске монете и богатили се.

По предању око 620. године у Србији је основан моћни витешки ред “Ред црвеног змаја”. Пси пратиоци српских витезова су били Силвани тј змајеви. Битна карактеристика овог пса је била да када започне сукоб из њега се излази само смрћу.

Ноћ је. Стојим пред својом кућом. Дрхтим… Стрепим: да ли су живи? На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Све више дрхтим… Ипак куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?“. Војник, кажем, отвори… Врата се отворише и ја на кућном прагу угледах мајку, три сестре и најмлађег брата …

Када сам, помало неопрезно, обећао да ће у сваком тексту бити и нешто позитивно, и то баш у првом одељку (да се лакше препозна да је заиста позитивно), имао сам одступницу у идеји да увек „могу узети нешто из славне историје“.

Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Пред сам крај Првог светског рата у граду на Лепеници избила је побуна против аустроугарске војске. Подигли су је Словаци, и сами поданици жуто-црне монархије.

За непуних шест месеци, од децембра 1914. до маја 1915. године, умрло је 150.000 особа. Жариште болести било је у Ваљеву, где је умрло више људи него што је град на Колубари имао становника.

Апис, патриота који је из идеала желео бољу, срећнију и пожељнију Србију за све угњетене Словене тада у Отоманском и у Двојном царству, сатанизован је од разних антисрпских држава, партија, тајних удружења и цркава, плански, злонамерно и систематично.

Поједини шефови дипломатије краљевине и кнежевине Србије обележили су време у којем су живели.

Такође је очигледно да руско ангажовање на Балкану у то време није било само војно, већ је истовремено било и у сфери духовности и културе уопште, јер је стицањем права заштите хришћана у Турском, муслиманском царству Русија дала немерљив допринос како очувању хришћанства тј. православља, тако и очувању националних особености, одлика, карактеристика православних народа на Балкану, па и ван њега.

Нови албански напад на српску историју! Млада Гојковица проглашена Албанком! Албански уметник Ђерђ Кола ће у амбасади те земље у Бриселу наредне суботе представити изложбу слика и промовисати књигу „Албанске легенде“.

Шта се то десило, па је са списка владара из куће Немањића изостао најмоћнији од њих, владар за чије владавине су Србију запљускивале воде три мора: Егејског, Јонског и Јадранског?

Занимање велике прекоморске силе за малу кнежевину на Балкану трајало је деценијама, пропраћено питалицама типа како ће њихови бродови моћи да уплове у овдашње луке… Све се свело на умешност важних трговаца.

На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе.