Подешавања / Settings

Када сам – пре око месец дана – први пут предлагао ову тему, постојала је реална опасност да се распрши и изјалови у року од неколико дана. Технички премијер и мандатар Вучић је био страшно нестрпљив да се формалности око конституисања парламента и формирања владе што пре окончају и да се настави са започетим реформским […]

„Тражимо несталу владу. Молимо поштеног налазача, способне људе талентоване за проналажење изгубљеног или било коју особу добре воље да помогну да се пронађе наша влада.” (Воја Жанетић) Изгледа да су политичке и друштвене прилике у Србији такве да их хумористи, карикатуристи и сатиричари далеко боље осликавају од покушаја тзв. озбиљних анализа. Сви се још сећамо […]

„Добро, лепо је све то што кажеш, али хајде да чујемо шта је алтернатива. Лако је само критиковати. Шта ти, мој брајко, нудиш и шта предлажеш да се ради?“ У донекле различитим формулацијама, ово је лајтмотив који се провлачи кроз део критичких коментара на текстове које годинама објављујем на овом месту. У последње време, овом стандардном приговору придружио се још један, који спочитава злонамерност, то јест, да је стална мета актуелна власт (читај, Вучић – јер у Србији никакве друге власти ни институције нема), и да ми „ништа није добро“ што са те, „режимске“ стране долази.

Драга браћо, поштоване колеге, пријатељи и „остали“,Чуо сам да је то стандардан поступак у овим и сличним стварима. Најпре игноранција, па дискредитација и на крају – елиминација. Судећи по реакцијама на последње истраживање „Нове српске политичке мисли“, чини се да се ја тренутно налазим негде између друге и треће фазе. Најпре је била тишина. Па […]

Мало ко може рећи да није био искрено изненађен исходом британског референдума о изласку из ЕУ. А поготово мало ко са поуздањем може тврдити да зна шта ће се у наредном периоду дешавати. Једино се са сигурношћу може рећи да је у питању прворазредан (тектонски) политички догађај који значајно мења геополитичку карту овог дела света. […]

Могло би се догодити да ноћ између 24. и 25. априла не буде запамћена по изборима и драми око тога ко је све и ко није прешао цензус, него по избијању највеће афере у историји „напредне“ Србије. Под окриљем ноћи, непозната лица су порушила део објеката у близини градилишта „Београда на води“, пролазницима који су […]

Могло би се догодити да ноћ између 24. и 25. априла не буде запамћена по изборима и драми око тога ко је све и ко није прешао цензус него по избијању највеће афере у историји „напредне” Србије. Непозната лица порушила су део објеката у близини градилишта „Београда на води”, пролазницима који су се затекли људи у фантомкама су одузели мобилне телефоне, полиција није интервенисала и није се оглашавала на позиве. Надлежни су се наредних дана правили луди и излазили са објашњенима увредљивим за здрав разум. У међувремену је под необичним околностима преминуо и један (једини?) непосредни сведок, што је читавом догађају дало додатни мистериозни карактер.

Мислим да сам то већ рекао у оном (пост)изборном „дневнику“, али могуће да се загубило у мноштву текста. Није Вучићев највећи пораз у овим изборима то што није освојио „зацртаних“ 50 одсто гласова, нити то што ће, захваљујући неуспеху пројекта обарања две-три листе испод цензуса, у парламенту имати тридесетак посланика мање. Па чак није ни […]

Неке, наизглед, дубоке ране брзо и лако зацеле, а неке, једва приметне, с протоком времена боле све више. Кроз пар дана (21. маја) напуниће се деценија од црногорског референдума, на којем је, са тесном и сумњивом већином од 0,5 одсто и око две хиљаде гласова, изгласана независна Црна Гора и после скоро деведесет година престала […]

Тако је било 2004. када је Коштуница преузимао власт од остатака разбијеног ДОС-а. Тако је било 2008. када је Тадић (ДС) преузимао власт од Коштунице – као и 2012. када је Тадић губио од Николића (а Вучић у необичном слалому од изборног губитника постајао најмоћнији човек у Србији). Елем, ма колико различити, у свим овим […]

Одмах да кажем најважније и очигледно. Ово су били нелегитимни избори. И једино чисто решење би било њихово потпуно понављање, уз делимичну измену изборног законодавства, као и међународну контролу – а можда и организацију – једне мешовите комисије ОЕБС-а, Европске уније и Русије. Такво решење не би било никаква „дестабилизација“ и „десуверенизација“, већ, напротив, вероватно једини начин да се даља дестабилизација спречи, да се поврати изгубљено поверење у институције, а политички процеси врате у нормалан колосек. У противном, вероватно нећемо скоро имати оно што је минимум минимума политичке стабилности и реда – изборе у чији исход се не сумња и који, са више или мање ентузијазма, признају све заинтересоване стране.

Није ли, најблаже речено, мало необично да премијер Вучић, што лично, а што преко својих верних таблоида, непрестано понавља како „само што није изгубио изборе“, а да, истовремено, агенције објављују да има подршку од преко педесет одсто опредељених бирача, а тај проценат се у неким истраживањима понекад пење и до 54–55 одсто? И није ли гротескно да Александар Вучић поручује како „нигде нисте могли да видите да злоупотребљавам функцију премијера у кампањи и говорим лоше о својим политичким противницима“, а да се практично комплетан информативни програм српских медија (сем морбидне медијске експлоатације трагичне судбине оне младе жене из Борче) свео на промоцију његових различитих предизборних активности?

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оценио је данас да је ослобађајућа пресуда лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом неочекивана, нарочито ако се имају у виду пракса и досадашња искуства са тим судом.

ДВЕРИ-ДСС представили су нестраначке кандидате за народне посланике са њихове листе. Тиме су потврдили да је њихова листа широка патриотска коалиција на којој су и Ђорђе Вукадиновић, Зоран Вујовић, председник асоцијације малих и средњих предузећа, др Радомир Ковачевић, Катарина Богићевић и многи други.

„Држ’те лопова“, стари је преварантски манир, познат на свим меридијанима. Али се мора признати да га је актуелна власт усавршила готово до перфекције.

Шта год било са републичким изборима, који се из врха власти час најављују као „сигурни”, час демантују као „непотребни”, локалних и покрајинских избора ће овог пролећа свакако бити.

А сада је на свима нама, а пре свега, на власти и „Телекомовом” пословодству, да не дозволимо да „златна кока“ угине да би неко доказао да ју је ипак требало продати

Можда је у питању продаја Телекома, можда жеља да се забашури негативан епилог громогласне приче о „подизању плата и пензија“, а можда неки интерни сукоб и обрачун у врху власти

Овај текст је започет непосредно пре гласања о предлогу да Косово постане пуноправни члан Унеска. Намерно, не само зато да себе и уредника рубрике поштедим хроничне нервозе и драме због пробијања рока, већ и зато што бих хтео да нагласим неке поенте које су независне од конкретног исхода једног, ма колико политички и симболички важног гласања.

Како сада комично делује сaв онаj бес који су црногорски режимски медији пре само неколико седмица излили на писца ових редова и једно истраживање које је показивало да у Црној Гори „постоји значајан конфликтни потенцијал“