Подешавања / Settings

С друге стране, постоји и теорија да Западу у овом региону управо одговара да има „неког јаког локалног играча“, који је с њима у дослуху и гарантује очување њихових интереса, стабилност и једноставност политичке сцене.

Социјализам, хуманизам, демократија и патриотизам биле су Ћосићеве стожерне идеје, а тешко је рећи која од њих у данашњој Србији стоји лошије и која је више прокажена и компромитована.

Мислим да може. Али јако тешко и уз велике политичке, економске, па и људске жртве, које су могле бити мање да се деловало про-активно, да се није занемаривао проблем и потцењивала тзв. „мека моћ“, односно, да је на „русификацији“ украјинске јавности чињено барем упола онолико колико је на том пројекту радио Запад.

Београд, то јест, актуелна власт у Београду, наставља са политиком тихог пуштања низ воду своје јужне покрајине.

Постоје тренуци када све постаје секундарно и своди се само на то коликом силом располажете. Али тачно је и да није све у дивизијама и балистичким ракетама

Има нешто готово мазохистичко и депресивно у размишљању и писању о српској политичкој сцени данас. А још је депресивније када тај поглед компарирамо са светом око нас у којем све ври од догађаја и врца од историје и политике (са великим „И“ и великим “П“), разуме се, са свим изазовима, опасностима, али и приликама које из таквог глобалног врења могу произаћи.

У Србији постоји чудан консензус између русофоба и једног дела еуфоричних русофила о томе да су догађаји у Украјини резултат пажљивог и лукавог плана Москве и Путина лично.

Након одржане промоције књиге др Леонида Решетњикова „Вратити се Русији“, у конференцијској сали хотела „Москва“ одржан је округли сто на тему „Актуелна питања спољне политике Русије и Балкана“ у организацији Српског кода, Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) и Нове српске политичке мисли

Такође, прилично је мутна и одаје утисак неозбиљности и импровизације кадровска рокада између министара Александра Антића и Зоране Михајловић, као и то што су практично до последњег часа, малтене, по улицама тражили кандидата за министра пољопривреде

„Више је него лицемерно од западних земаља, које су брутално погазиле територијални интегритет Србије на Косову, да сада прозивају Србију и траже и очекују од Београда или било кога да поштује територијални интегритет Украјине на Криму или југоистоку“, изјавио је, између осталог, политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић у емисији „Револуција“, где је гостовао са председницом Хелсиншког одбора за људска права Соњом Бисерко.

Парадоксално, док су српска јавност и српска власт настојале да забашуре и из видокруга избаце Бриселски споразум, па и читаву косовску тематику, она се, поводом последњих догађаја у Украјини, на велика врата вратила на светску медијску и политичку сцену

„Читаво ово јуначење око „храброг одбијања да уведемо санкције Русији због Крима“, о чему брује таблоиди и режимски медији, јесте само још једно пренемагање актуелне власти која тиме прикрива чињеницу да је током ове последње бриселске рунде још једном срамно капитулирала преде Тачијем и прихватила неповољно решење у области судства

Није ли вам помало чудно да нико у јавности не врши притисак и не пита зашто нема владе, па чак ни разговора о њој? Зашто нема никаквих састанака између заинтересованих страна(ка)? Зашто председник државе већ није позвао Победника и друге лидере парламентарних странака на консултације? Чему развлачење до 25. априла или чак 1. маја, ако је још 16. марта увече (а, заправо, још и много раније) било јасно ко формира владу, ко ће бити премијер и ко су, не рачунајући Мађаре и Бошњаке, једина два кандидата за евентуалног коалиционог партнера?

Да ли је овај Вучићев ментални и геополитички обрт дефинитиван, или би се он, можда, могао још једном „преокренути“, само сада на ону другу, то јест, прву, и стару страну?

Шта више, чини ми се да је победа СНС-а чак за нијансу „претерана”, тј. контрапродуктивна, јер превелику одговорност баца у руке СНС-а и њеног лидера Александра Вучића

На изборни резултат странака владајуће коалиције пресудно су утицали: 1. њихова непропорционална заступљеност у медијима; 2. разједињеност опозиције и 3. још увек присутна љутња грађана на претходну власт, изјавио је у понедељак политички аналитичар и уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић.

Судећи по коментарима на српским патриотским форумима, украјински „револуционари“ и њихови западни помагачи су не само већ протерани из Кијева, него и дотерани до капије Берлина, ако већ не и до самих обала Атлантика.

Мислим да ови избори, мада то и није нека новост, грађанима неће донети ништа добро – сем што ће вероватно допринети одређеном рашчишћавању на политичкој сцени и формализовати фактички ионако већ постојећу апсолутну власт Александра Вучића и легитимизовати његову досадашњу и будућу политику – оцењује Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник НСПМ.

У складу с тим, каже он, потпуно је апсурдно очекивати да ће се неке латиноамеричке и афричке земље супротставити даљем процесу признања независности Косова када виде како се Београд млако супротставља.

Нема много простора ни времена, а тема је велика. Зато хајде онда да одмах пређемо на ствар, ма колико она била мучна и трауматична.