Подешавања / Settings

Наравно да су изненађења теоретски увек могућа и наравно да су национални избори ипак нешто друго у односу локалне, а поготово у односу на телефонске анкете јавног мњења. Али одмах треба рећи и то да ови избори не би били ни расписани да тамо где треба није закључено да не носе готово никакав ризик по онога ко их расписује, а поготово по политику коју он спроводи и оличава.

И тако долазимо до круне и алибија за све (не)учињено, односно до јединог, макар и формалног резултата – фамозне „кандидатуре”

Одлука украјинске владе да одложи потписивање споразума са Бриселом и да се бар делимично окрене ка истоку изазвала је праву политичку драму, немире и ескалацију насиља. Нема дилеме да се на улицама Кијева ових дана примењује стара империјална тактика „завади, па владај“.

„Новости“ истражују ко и зашто гура Србију у наручје Северноатлантске алијансе (2): Крајњи циљ Каспијски басен, Блиски исток, Русија и Сибир. Корист од чланства бедна у односу на 4.000 погинулих и 8.000 рањених 1999.

Украјина много већа и важнија од Србије, много ближа Русији и више од ње зависи, али се повија, грчи и готово распада под ударима једног, привременог и врло условног „не” Бриселу.

Прва званична посета Србији за премијера Мила Ђукановића представља симболичку победу у хладном рату који је више од деценије водио са властима у Београду, изјавио је политички аналитичар из Београда Ђорђе Вукадиновић.

Четворке и петице Владимиру Путину, подршка савезничким односима Русије и Јужном току који ће убзати развој српске економије — такви су укратко резултати необичног испитивања јавног мњења које су спровели сарадници угледног издања Нова српска политичка мисао. Необично је оно не због резултата, већ зато што се, без обзира на ”руску карту” на коју редовно играју српски лидери, ова питања у контексту општег политичког усмерења Србије чине крајње ”незгодним”.

Евентуалним доношењем одлуке о повећању рудне ренте НИС-у, држава би много изгубила, док би добитак био потпуно занемарљив. Стога такву одлуку никако не би требало донети јер је директно супротстављена економским интересима земље, сматра стручна јавност у Србији.

Нема сумње да је ово била једна прилично лоша недеља за евро-атлантску Империју и њене интересе широм света.

Четворке и петорке Владимиру Путину, подршка савезничким односима Русије и Јужном току који ће убзати развој српске економије — такви су укратко резултати необичног испитивања јавног мњења које су спровели сарадници угледног издања Нова српска политичка мисао. Необично је оно не због резултата, а зато што без обзира на ”руску карту” на коју редовно играју српски лидери, ова питања у контексту општег политичког усмерења Србије чине се крајње ”незгодним”.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Када се очекивало да ће Вук Јеремић наставити политички живот или у некој од постојећих партија или у новој чији би лидер био, он се одлучио да оснује Центар за међународну сарадњу и одрживи развој, институцију која је ближа институту или невладиној организацији него политичкој партији, иако су му, како је рекао, амбиције да делује у политичком животу.

Још једном се показало да „оно што се грбо роди вр(иј)ме не исправи“. Мислим, наравно, на „Бриселски (не)споразум“, до сада једини стварни и опипљиви учинак актуелне српске власти. Све остало је, поштено говорећи, или тек започето, или, више-мање, само пропагандна магла и медијски дим. Видећемо тек шта ће бити са радним местима, буџетским дефицитом, инвестицијама, […]

Још једном се показало да „оно што се грбо роди вр(иј)ме не исправи”. Мислим, наравно, на „Бриселски споразум”, до сада једини стварни и опипљиви учинак актуелне српске власти. Све остало је, поштено говорећи, или тек започето, или, више-мање, само пропагандна магла и медијски дим.

Страни саветници вероватно неће бити плаћени из буџета, али би то било мање зло. Овако ће вероватно бити спонзорисани од компанија или влада чије ће интересе заступати формално саветујући српску владу.

Бг-тријумвират – Томислав Николић-Александар Вучић-Ивица Дачић – не престаје да хипнотише Србију: како они спасавају Србију, како за то жртвују и личну репутацију и рејтинге, како Србија без њих више не би могла да погоди ни најобичнија врата, а камоли – капију светле ЕУ-будућности.

У Србији власт углавном увек добро пролази на изборима. А посебно добро пролази на оним изолованим и појединачним, на локалу.

Пошто је у претходним серијалима успешно раскринкао три највећа зла у данашњој Србији – навијаче, ДСС и Србе са Косова (о чему сам већ писао), Инсајдер нам је представио и најновију бабарогу: Јужни ток (тј. Русе) и његове-њихове овдашње партнере и извођаче.

Западни коментатори хрватско приступање ЕУ описали као „укрцавање на Титаник”, а шта рећи за Србију која би по сваку цену да се укрца на брод који је већ отпловио

Политички аналитичар и уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић оценио је да Геј парада, која је најављена за 28. септембар у Београду, може бити само чудом избегнута, јер се ту не ради о промоцији права угрожене сексуалне мањине, већ о демонстрацији силе невладиних организација и западних центара моћи.