Подешавања / Settings

Какав је дух владао међу браниоцима сведочи добровољац Ђорђе Рош, описујући како су се он и његови другови китили белим зумбулима из оближњих цвећара: „Захватио нас је необуздани излив одушевљења; осећао сам како смо сви свесни да је лако и слатко умрети за Краља свога и Отачаство своје“.

У Србији је највећа част за човека да му странац дође у кућу. Ово лепо српско гостољубље према странцима искусили смо много пута. Једном смо, сећам се, били у непознатом граду у који недељама није стигло снабдевање и у коме није било дувана Отишли смо у једну радњу да покушамо да нађемо нешто цигарета.

Из тих времена остала је прича како је једном приликом на Солунском фронту српска војска пребацивала железницом коњицу на друге војне положаје. Киша је лила као из кабла. Војници су утоварили све коње, али један никако да се угура у вагон.

Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште, а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби неби тада оправдано сетили.

На изградњи Багдадске железнице у Турској било је ангажовано 5.000 српских младића, заробљених у Великом рату, који су депортовани из Бугарске. Нико од њих се није вратио у домовину.

Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.

Не само да смо као народ били разапети, истовремено живели и у Србији и у Црној Гори, и у Турској, и у Хабзбуршкој држави, и у Млетачкој републици, већ смо и у самој Србији стално били разједињени и међусобно се нештедимице, зверски, сукобљавали.

Како је царски потпоручник Албрехт Шиндлер, фрајхер (барон) фон Клајстенбург, пред почетак Великог рата постао Љубо Бабић и шта је све проживео следећи своје заносе…

Пре тачно 101. годину, на видовданску недељу 1914. године, пуцњи су одјекнули Сарајевом. Гаврило Принцип је живота лишио аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда, а Европа је шест недеља касније склизнула у вртлог највећих разарања тог доба – Први светски рат. Данас, нешто више од једног века касније, Стари континент се поново налази пред великим вртлогом – овог пута економским.

Почасни назив „Гвоздени пук“ други пешадијски пук првог позива „Књаз Михаило“ добио је за време другог балканског рата 1913.године. У том крвавом рату са Бугарском, овај пук је изгубио команданта, све команданте батаљона и велики број командира чета и више од половина војника. Међу погинулим јунацима био је и мајор Јордан Миловановић, иначе рођени Нишлија.

Љубица Чакаревић, учитељица и ратница, на инсистирање Степе Степановића и Живојина Мишића, одликована је Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.

Књига Фрица Фишера о политици ратних циљева Царске Немачке у време Првог светског рата (Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitik des kaiserlichen Deutschland 1914−1918) од првог њеног немачког издања 1961. утицала је на развој српске науке, посебно оног њеног дела који се односи на питање одговорности за избијање Великог рата 1914. године. Можда је то још више случај са његовом другом књигом „Савез елита: о континуитету структура моћи у Немачкој 1871−1945“.

Обележавање изузетно значајне стоте годишњице почетка Првог светског рата – у највећој мери исказано кроз лични ентузијазам појединаца – у исти мах представља и време у којем је потребно присетити се које су најбитније одлике тадашње Србије.

Британци пропустили немачке крстарице у Црно море 1914. и довели до руске и српске катастрофе. „Гебен“ и „Бреслау“ у Црном мору су изазвали више смрти и уништења од било које друге групе бродова

Горчина пораза у ратовима из ране младости, потстиче га на изучавање детаљних узрока и истраживање мотивације обичног војника, као кључног чиниоца у ослободилачкој борби.

Краљ Петар Први Карађорђевић, ујединитељ српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић – у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану.

Сабрана историјска грађа о чувеном ђенералу Крсти Смиљанићу. Животни пут официра из Љубиша описан у књизи

За време Првог светског рата сва пошта је била под строгим надзором и цензуром. Пошиљке су путовале дуго, преко различитих земаља и женевског Црвеног крста. Пошта је јако битна и у мирнодопским условима јер повезује људе, шири вести, омогућава да људи буду у контакту и одређене ствари обаве преко поштанске мреже. Њена улога у време рата је немерљива.

Данас у Европи има више страних војних база него што их је било на врхунцу хладног рата. Зашто? Старим се додају нове – тзв. антиракетни системи, пет нових база за ротирање трупа (5-10.000 НАТО војника) за брзе интервенције. Све ближе руским границама.

Наша прошлост изгледа нам као пребогата, запарложена њива. Велики рат Срба чека да поново буде откривен