Подешавања / Settings

На скупу су о опасностима од генетички модификованих организама говорили професор Пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић, као и Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине РС.

Српски двор и слободни зидари 1918. године уједињавали Србе из БиХ с Београдом преко Загреба. Игнорисана воља српског народа из БиХ и дела Далмације који је 1918. тражио припајање Србији. Дворски интереси били испред српских.

Коначно почело прављење база података са именима Срба изгинулих у ратовима у двадесетом веку. Не постоји евиденција гробља ни тачни подаци о броју погинулих ратника до 1918. године.

Председник Одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) за обележавање сто година од Првог светског рата Драгољуб Живојиновић оценио је да је прича о подизању споменика Францу Фердинанду у Сарајеву бесмислица, јер су муслимани били највећи противници аустроугарске окупације БиХ.

Како је настала Млада Босна и шта су велике силе мислиле о избијању рата?Да ли је Гаврило Принцип терориста или није? Да ли је Србија крива за Први светски рат или није?

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије.

Лазаревац – У Лазаревцу је данас, уз војне и државне почасти, обележена 99. годишњица Колубарске битке у Првом светском рату.

У Лазаревцу је, уз војне и државне почасти, обележена 99. годишњица Колубарске битке у Првом светском рату. Церемонији је присуствовао премијер Србије Ивица Дачић, који је положио венце на спомен-костурницу у којој почива око 40.000 страдалих српских и аустроугарских војника, поручивши да се с поносом сећамо и чувамо успомену на херојство из тог периода.

После 1916. године, мало ко је веровао да Србија још увек постоји. Држава је била окупирана, народ покорен, а војска,Влада и краљ расејани по Европи. А онда је управо та „непостојећа војска” решила судбину „Великог рата”.

Занимљиво је да нам је та вест саопштена, испрва, тако, као да су у Сарајеву убили србијанског престолонаследника. Келнери су је тако добили. Тако им је рекао наш прота, преко телефона.

Много скромније него што би требало, у Србији се обележава 3. децембар, дан када је 1914. године отпочела контраофанзива српске војске у склопу чувене Колубарске битке. Она се у свим војним школама у свету изучава као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да ће документарни филм, који ће снимити поводом 100 година од почетка Првог светског рата, приказати историју онаквом каква је заправо била, на жалост, многих који желе да је преиначе.

Документарац Црна књига прича је о свим злочинима који су вршени над Србима у име такозване Нове Европе у којој није никада било места за Србе као православни народ.

Професор српског језика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бјелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце јуначке песме.

Ако се с разлогом и поносом присећамо свих победа и жртава Србије у Првом светском рату, истичемо да је Србија тада изгубила скоро трећину становништва, како онда да данас бранимо став да је требало чекати у Другом светском рату?

Ревизију узрока и последица „Великог рата“, која се у последњих годину дана озбиљно захуктава, осетио сам у више наврата уживо. Наиме, већ у марту ове године, био сам на првом светски релевантном симпозијуму о ратним и политичким циљевима Првог светског рата у Минхену („Der Sinn des Krieges“), као једини учесник из Србије.

У Сарајеву се спрема велики научни скуп на који су позвани углавном представници поражених држава, с намером без преседана у новијој европској историји, да се једном представнику окупационе силе Францу Фердинанду обнови споменик висок 16 метара.

Уз звуке песме “Тамо далеко“, као последње „тактове“ представе „Српска трилогија“, у петак увече је публика у препуном Народном позоришту поздравила бурним аплаузом ансамбл редитеља Славенка Салетовића и премијерно извођење познатог дела Стевана Јаковљевића, којим национални театар уметнички обележава стогодишњицу почетка Првог светског рата.

Служењем парастоса погинулим српским борцима у Првом свjетском рату у бањалучком храму Свете Тројице и полагањем вjенаца, данас је обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године.

У Музеју Јадра у Лозници данас је отворена документарна изложба под називом „Дринска дивизија“, од настанка до 1918. године, на којој су представљене архивске фотографије и сачувана документа која сведоче о историјским догађајима у којима је учествовала та војна формација.