Подешавања / Settings

„Окупили смо се данас да се подсетимо на Дан слободе, да се подсетимо на оне који су нам ту слободу донели, да се подсетимо на оне који су били бољи од нас“, казао је Стојановић.

Српска напредна странка поставила обновљену спомен-плочу у част мајора Гавриловића и свих палих бораца пре 98 година

За време Првог светског рата у аустроугарским логорима широм Словачке умрло чак 8.000 Срба, а у Великом Међеру чак 5.500. Гробље било дуго заборављено и запуштено, чак и изнајмљено за тренинг паса. Тек 2003. уређено

Престоница заборавила на своје браниоце из Великог рата. Нестало обележје са места одакле су славни официр и његови јунаци кренули у самоубилачки јуриш

Од Енглеза има шта да се научи, јер док ми ни људима који су заслужни не указујемо довољно поштовања, они славе чак и животиоње које су на неки начин „помогле њихову ствар“.

Љутовац је ватром из модификованог топа земаљске артиљерије оборио немачки авион „Дајмлер“, који је бомбардовао Крагујевац. Авион је пао у центар Крагујевца, у главну улицу, баш испред куће у којој се налазио штаб Врховне команде, наводе хроничари.

А Аустрија, Немачка и Француска највљују да ће заједничким великим спектаклом стогодишњицу почетка рата обележити и у Сарајеви – 28. јуна, на дан атентата на Фердинада. И у томе је главни проблем: на тај начин почетак рата везује се за Принципов атентат, а не за објаву рата Аутроуграске Србији месец дана касније.

После тешког повлачења кроз албанске гудуре и делимичног опоравка на Крфу, на Солунски фронт доспела је и српска војска. Чим су стигли, почела је борба против Бугара, који су у почетку мислили да пред собом имају француску војску, јер су наши војници на себи имали француске униформе.

Милунка је у Балканским ратовима учествовала представљајући се као мушкарац, а касније се посветила улози мајке и хранитељке

Једна кућа у Београду крије тајну почетка првог планетарног сукоба у 20. веку. Изнад Славије и данас стоји кућа Дамјана Бранковића, искусног масона, који је пола године пре атентата у Сарајеву српској влади најавио почетак рата

Стручњаци Уједињених нација данас подносе Бану Ки Муну извештај о евентуалној употреби хемијског оружја у Сирији. Бојни отров употребљен је први пут још у Првом светском рату, и од тада је убио стотине хиљада људи.

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке.

Жан Кристоф Буисон, уредник француског листа „Фигаро“ и аутор књиге „Убијени у атентату“, која се бави политичким убиствима која су променила ток историје, оценио је да је Немачка 1914. године отпочевши Први светски рат хтела да казни Србију, баш као што француски председник Франсоа Оланд жели данас да казни Сирију.

У књигама „инстант историје“, од којих су неке данас обавезна литература на Оксфорду, Срби су на почетку и на крају века били извор ратова у Европи.

Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”

О Србима као „најстаријем народу“ не предаје нити један професор историје у некој од школа широм Србије. Да ли су румунска или грчка историографија на тај начин маргинализовале тезе о континуитету античке цивилизације у својим националним државама? Да ли су се хрватски историчари тако рационално одредили према иранском или готском пореклу, албански према илирском „наслеђу“, да не говоримо о Бошњанима из Арабије, маленој Превалитани…?

„У циљу успостављања и одржавања њиховог „права“ да експлоатишу друге народе, Сједињене Америчке Државе редовно прибегавjy екстремним облицима насиља, нарочито војним. Ево листе познатих војних интервенција и других кривичних дела. Наравно, на апсолyтну пуноћу не могу претендовати, но апсолутна пуноћа и не постоји.

Па код нас је законом дозвољено да се труднице отпуштају с посла. С таквим и сличним појавама свакодневно се суочава ово мало нас што је остало…

Бивши гимназијални професор, писац и историчар Милосав Попадић дигао је глас поводом најаве надлежних сарајевских институција да ће споменик аустроугарском престолонаследнику, надвојводи Францу Фердинанду, жртви сарајевског атентата у августу 1914., бити завршен и свечано откривен на 100. годишњицу избијања Првог светског рата у оквиру обележавања овог догађаја у Сарајеву, јавља Танјуг.

У отвореном писму грађанима Сарајева и Федерације БиХ, које је у целини објављено на порталу сарајевског „Ослобођења”, Попадић је позвао јавне раднике целог света да дигну свој глас у одбрану истине и слободе – сматрајући да би се откривањем овог споменика подстакле нове поделе између Срба и Бошњака. Тим пре што су низ личности из јавног живота Федерације БиХ истакли да би предстојећу прославу стогодишњице избијања Првог светског рата, 28. јуна следеће године, требало искористити да се исправи „стара неправда” – да се Гаврило Принцип прогласи терористом, а Франц Фердинанд невином жртвом.

* * *

Анализирајући тезе које западни медији пласирају тамошњој јавности – у склопу француске иницијативе за обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата коју је прихватила међународна заједница – могло би се доћи до закључка да су апели и протести Милосава Попадића упућени на погрешну адресу, ма колико били разумљиви и оправдани.

Амерички, британски и, пре свега, немачки медији не посустају у напорима да избијање Првог светског рата прикажу у новом светлу, наводно на основу нових историјских сазнања.

Историјском тумачењу, по коме су Немачка и Аустроугарска били иницијатори ратних сукоба, супротстављена је нова теза, по којој Русија и Србија сносе највећу одговорност за избијање рата. „Ова, свакако исправнија теза открива да су тадашње светске силе – Немачка, Француска, Британска империја, Аустроугарска, а донекле и Италија – непромишљено ушле у рат, наседајући на провокације Москве и Београда, а исто тако запостављајући да дипломатским и политичким средствима реше кризу која је изазвана терористичким нападом и убиством аустроугарског престолонаследника и његове супруге”, коментарише немачки дневник „Велт“ у свом јучерашњем издању.

„Велт“ открива у свом недељном, ударном чланку ко је, у ствари, био Гаврило Принцип. „Био је сомнамбул (месечар) и прапотомак данашње Ал Каиде – Бин Ладен тадашње епохе.“

Свесни тешких оптужби и бесмислених поређења, аутори конзервативно немачког „Велта“ су се позвали на „истакнуте познаваоце историје”, попут аустралијског историчара Кристофера Манроа Кларка, присталице „пруско-немачке опције”, истакнутог германофила на англосаксонском говорном подручју. Кларк је као први западни историчар од имена назвао Гаврила Принципа и активисте „Младе Босне“ месечарима сумњивих политичких идеја, спремним на самоубиство зарад остварења сопствених циљева. Упоредио их је у свом надри историјском памфлету „Сомнамбули“ са терористима данашњег времена.

Кларкове тезе су добро дошле америчком „Вол стрит Џорналу“ да се надовеже и прогласи Гаврила Принципа – политичким претком осаме Бин Ладена…

„Ново гледање на историју“ подстакло је и уредништво немачког „Дојче веле” да у склопу извештаја о дочеку Момчила Крајишника на Палама помене Гаврила Принципа и такође га упореди са Бин Ладеном.

Није потребно наглашавати да је поређење Принципа са Бин Ладеном одјекнуло у западном свету. Прихваћено је, такорећи оберучке, у круговима ЕУ који на обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата гледају као на прилику да се успостави хармонија између немачко-аустријских и британско-француских односа, заснована на помирењу. Досадашња пракса, наиме, показала је да се при помену два светска рата отварају нови фронтови у расправама о кривици. О томе сведочи и недавни, дипломатски сукоб Лондона и Берлина о коме је „Политика“ известила пре десетак дана. Позивајући се на изворе у Вајтхолу (седиште британске владе) острвски медији су оптужили владу у Берлину да је покушала да утиче на Лондон, не би ли код обележавања избијања Првог светског рата одустао од помињања победника и поражених.

Било како било, о(п)стаје чињеница да ће споменик бившем аустроугарском престолонаследнику бити подигнут на месту где је био Музеј „Младе Босне”.

Бранислав Гаврић открива истину о оцу Момчилу, најмлађем војнику Првог светског рата: Грци му поставили златну плочу на Крфу. Проживео голготу и у ратовима и у миру