Подешавања / Settings

Не заборавите да су током суђења оптуженици из спрдње тражили да се ‘тај бог на којег се сви толико позивају’ позове као очевидац, да каже шта се стварно догодило у атентату“, вели Биљана Србљановић, говорећи о Сарајевском атентату 28. јуна 1914, који је био индиректан узрок почетка Првог светског рата!

До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.

Таман уочи стогодишњице Првог светског рата, политичари и коментатори узрујани су и забринути због глобалних политичких и економских дешавања. Чак је и луксембуршки премијер Жан-Клод Јункер рекао да се у Европи интензивира поларизација „север-југ“, која се постојала пре сто година.

Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу, Конкен Бериском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством, краљем Џорџем петим и нај угледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Шта се крије иза најављених филмова о сарајевском атентату?

Непресушни извори песничког Мостара вековима су красили и богатили српски књижевни и народни језик. Весници лепе речи, припадници различитих религија, гајили су посебну љубав према родољубивој поезији и прози. Један од њих био је и лучoносац српске поезије краја деветнаестог века, неправедно заборављени гениј, Осман Ђикић.

Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести код словенских народа.

Недавно је у једној великој српској вароши, у одељењу елитне средње школе у коме је било 36 ученика, професор српског језика задао писмени задатак ученицима да по свом избору опишу неку важну личност.

Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера.

Гаврило Принцип никако не може назвати терористом, а још мање поредити са Осамом бин Ладеном, оцењују српски историчари.

У Србији скоро да нема породице која у Првом светском рату није изгубила неку мушку главу. Данас, међутим, уочи стогодишњице почетка Великог рата, како је у свом времену називан,уместо да се спремамо да, бар са оноликом посвећеношћу с којом по гробљима обележавамо задушнице, одамо пошту својим јуначким и страдалничким прецима,ми сеупорно преиспитујемо и питамо шта о њима, о Гаврилу Принципу и Николи Пашићу, данас мисли„Европа”.

Најпознатији британски историчар сер Макс Хејстингс, аутор бестселера „Пакао“ оценио је да ће Балкан, са својим страственим мржњама и тензијама, увек бити у фокусу пажње, јер увек може поново да плане.

Војин Ражнатовић (29), син убијеног Жељка Ражнатовића Аркана (48), написао је књигу о свом оцу у којој открива досад непознате детаље из очевог живота.

Милорад Додик најоштрије је критиковао међународну заједницу због намере да у Сарајеву организује обележавање 100. годишњице од почетка Првог светског рата.

Један од првих српских гимнастичара био је Ђорђе Марковић Кодер. Предавао је 1846. у Сегедину у гимназији гимнастику и мачевање Стеви Тодоровићу. Прешао је у Нови Сад а одатле 1848. у Београд на војну академију за учитеља гимнастике и мачевања. (1)

Приближава се стогодишњица Првог светског рата и већ се оштре историјска пера, а међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, која, како сама каже, пише књигу у којој неће штедити Србе, а историчар Кристофер Кларк покрет „Млада Босна“ упоредио је са Ал Каидом, навео је режисер Емир Кустурица.

Луиз Милер, ауторка књиге „Наш брат“, о животу легендарног капетана прве класе Флоре Сендс. Једина жена из западне Европе која се борила на фронту

Монитор „Бодрог“, чији су топовски хици на Београд означили почетак Првог светског рата 28. јула 1914 године, пропада.

Србија ће напокон да се одужи свом великом добротвору Николају ДругомРоманову!

(Новости)Ђорђа Михаиловића, старог чувара сени српских ратника на чувеном војничком гробљу заробиле бриге. На гробљу у Солуну похрањени су посмртни остаци 8.000 српских јунака. Чика Ђорђе нема коме да преда чување гробљаПовијених леђа у избледелој војничкој униформи, са шајкачом на глави и срдачним осмехом уз војничко држање Ђорђе Михаиловић, најстарији чувар војничког гробља у Солуну, […]