Подешавања / Settings

Млада жена горко је заплакала када је остала без мужа. Ни месец дана од венчања, а њен Будимир већ морао да је остави. Тек што је постала невеста и понела име драгог човека, тек осетила мушко миловање и сазнала за праву љубав, а већ сама. Два пролећа и две зиме провео је Будимир у рату; још се није одморио, није дануо, а сад опет пушку о раме. И докле, и куда? Има ли још кога да се крвави по далеким ратиштима сем њеног човека?

Верујем да је српска обавештајна служба знала о чему је заправо реч. Србија је, међутим, мада свесна шта јој се спрема, избегавала ново затезање односа са Бечом, јер јој је, исцрпљеној у балканским ратовима, требало време да се опорави и спреми за нове сукобе које није желела, али ни могла да избегне.

Како је познато, непосредни повод за избијање И светски рат је био сарајевски атентат. 28 јуна 1914. године 19-годишњи члан „Младе Босне“, Гаврило Принцип, убио је престолонаследника Франца-Фердинанда. Сарајевски атентат је изазвао велики одјек како у европској, тако и у руској штампи. Листови „Русские ведомости“ и „Русское слово“ детаљно описују догађаје, који су били увертира Првом светском рату.

Социјалдемократама Ранка Кривокапића смета спомен-плоча на уласку у будвански стари град. Из СДП тврде да српска војска није донела слободу, него црногорски комити.

– Србија је почела да губи балканске ратове када се определила за југословенски концепт. Уместо да решевамо српско национално питање, ушли смо у стварање заједничке државе са онима који су се против нас жестоко борили у рату и који су нас нису волели. Процес окончања пораза Србије у Балканским ратовима се завршио 1944. године, када нам је наметнут Титоистички модел решавања српског питања на Балкану – стварањем вештачких нација у српском националном корпусу. Тако да оно што нам се данас дешава су заправом коначни ударци против наших победа у Балканским ратовима са циљем да се са Србијом заврши онако како се хтело 1914. године на почетку Првог светског рата.

У намери да прошире националну територију, ако треба и насилно и ратом, Срби нису поступали ништа другачије од Немаца или Италијана. Све су то Европљани и понашали су се европски за оно време.

Широм Србије у понедељак ће бити обележена годишњица примирја у Првом светском рату који је однео милионе људи. Централне манифестације код Спомен-костурнице бранилаца Београда и споменика на Авали

Филм је биографска прича о добитници највише одликовања међу женама учесницама Првог светског рата, о жени која се на фронту борила раме уз раме са српским војницима. Екранизацији приче претходило је вишемесечно истраживање и снимање у Србији и Француској, с обзиром на то да је Милунка Савић била носилац највиших одликовања обе армије

Наша земља као победник дочекала дугоочекивано примирје Првог светског рата 1918. године. Олако и на брзину жртвовани српски интереси. Жртве међу српским војницима, које су падале од „братске ватре“, заташкане

Србија из времена Првог светског рата била је налик данашњем Ирану, где делови власти спонзоришу терористичке активности. Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.

Централна свечаност обележавања 9. новембра, дана када је 1918. у Првом светском рату српска војска ослободила Нови Сад, одржана је данас испред Београдске капије на Петроварадину. Београдска капија је место кроз које су у Нови Сад умарширали први војници ослободиоци под командом мајора Војислава Бугарског.

Полагање венаца само је део данашњег обележавања 9. новембра – Дана града, који се прославља у знак сећања на тај датум 1918. године када је српска војска предвођена мајором Војиславом Бугарским ушла у Нови Сад.

Србија из времена Првог светског рата била је нешто налик на данашњи Иран, а Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева, рекла је канадска историчарка Маргарет Мекмилан

Председник Србије Томислав Николић је током посете Москви најавио и припреме за обележавање почетка Првог светског рата.

Представништво Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) – најважнијег аналитичког think tank-а у РФ чији је оснивач шеф државе – отворено је у Београду.

Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централоног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној плочи која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба који су учесвовали у овом сукобу, са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000!

У сусрет стотој годишњици почетка Првог светског рата захуктава се и битка око интерпретације узрока за избијање катастрофе која је однела више од 15 милиона живота. После обимне студије „Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914”, којом је њен аутор, професор са Кембриџа, Кристофер Кларк поставио темеље за ревизионистички став према коме се Немачка пере од одговорности за избијање рата и одговорност пребацује на српски национализам, стигао је жесток контранапад из пера британског историчара Макса Хастингса. Он у књизи ефектног наслова „Катастрофа: Европа одлази у рат 1914” нема дилеме око тога ко су лоши момци који су гурнули Европу у Први светски рат и то су, тврди, искључиво Немци и Аустријанци.

Мало је људи који су у једној личности збрали толико тога колико је то успело Михајлу Пупину, који се знањем, тим “златним лествицама преко којих се иде у небеса” – како му је говорила мајка – успео у сам врх светске науке. А његова људска ширина ишла је укорак са научним достигнућима: човек математике и физике, најпре је био човек срца и душе, велики научник и велики добротвор истовремено.

Погледајте документарац о Првом светском рату у Србији. Како је вођен и какву су штету Србија и српски народ претрпели у рату?!

На свим јавним институцијама у Америци стајала је тробојка. Ово је био преседан у историји односа две државе.