Подешавања / Settings

У расправама аустријских историчара о обележавању стогодишњице избијања Првог светског рата појавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске војске над цивилним становништвом Србије, Пољске и Украјине

У пролеће 2011. био сам баш усред писања поглавља о италијанско-турском рату из 1911, а он је почео онда када је Краљевина Италија извршила инвазију отоманске територије која је сада позната под именом Либије.

Насупрот томе је стајао Стаљин са концепцијом да је Совјетска Русија, дакле као снажна и развијена и доминантна у међународним односима циљ сам по себи, а Коминтерна и девиза о светској револуцији само средство.

Са својом Првом армијом, Бојовић је први пробио Солунски фронт и наставио да потискује окупаторске јединице, читавих 150 километара испред у односу на остале савезничке јединице. Те јесени 1918. године, војници под његовом командом редом су ослобађали Велес, Скопље, Врање, Лесковац и Ниш, а у Београд су победоносно ушли 1. новембра. Затим су наставили ослобађање Баната, Бачке, Срема, Славоније…

Први светски рат догодио би се и без сарајевског атентата јер су већ постојале тензије између Немачке и Русије, каже син Ота фон Хабзбурга Карл Хабзбург Лотринген и демантује да је Аустроугарска крива за почетак рата.

Студије које амнестирају Немачку од апсолутне одговорности за Први светски рат сасвим очекивано имају велику прођу у тамошњим медијима

Patrijarh lukijan_f

Ликвидација Лукијана, највишег српског црквеног великодостојника 1913, била припрема за обрачун са Србијом. Беч и Пешта покушали да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава н Аустријанцима и Немцима одговарало Фердинандово убиство јер није био за рат.

Он напомиње да је недвано лично председник Путин формирао фонд за рестаурацију Иверске капеле, верне копије истоименог кремаљског храма уништеног током револуције, као и спомен-комплекса.

За редитеља 2014. није обична година. Покушава да одбрани „ослабљену, малу и често у историји јадну, али никад неслободну Србију” од покушаја ревизије историје.

Историчар о „обојеним“ тумачењима прошлости и положају Србије у свету данас: Сви који веома држе до историје нама сугеришу супротно: да је заборавимо

На српски Божић, случајно или не, више немачких портала пише о настојању Београда да „силом докаже своју невиност за избијање Првог светског рата“. Повод је новооткривени документ Историјског архива у Београду који има за циљ да „Србију опере од свих оптужби“

  Градоначелник Лондона Борис Џонсон рекао је да је тужна, али непорецива истина да је Први светски рат, са свим својим убиственим ужасом, највећим делом резултат немачког експанзионизма и агресије. Џонсон је у ауторском тексту под насловом „Немачка је почела Велики рат, али левица не може да поднесе да то каже“ за британски лист „Телеграф“, […]

Немачки лист Die Welt пише како уочи обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата српски интелектуалци и политичари свим силама хоће да скину љагу са свог хероја Гаврила Принципа..

У Србији се још не зна на које ће све начине током 2014. званично обележити век Првог светског рата. Ристовски: Не одустајем од „Чарапа краља Петра“. Кустурица најавио документарац о рату.

„Има много више докумената који су познати, који много боље и јасније указују на то да је Аустроуграска имала офанзивне намере, довољно је прочитати ‘Продор на Балкан’‚ покојног историчара Андреја Митровића и видети да је то истражено. Такође треба подсетити светску јавност да је недавно на енглески преведена и његова књига ‘Први стветски рат'“, рекао је Антић.

Опште је познато да српска држава трпи разноразна условљавања од моћних западних земаља на свом путу ка чланству у ЕУ, али је најновије да су се уочи обележавања стогодишњице Првог светског рата ти притисци проширили и на обележавање великог оружаног сукоба у који је свет ушао с почетка 20. века.

Аустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Подриња од српског народа. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

Ко је био најважнији човек 20. века – Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити „млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста“ – Гаврило Принцип.

Поједини историчари европског и светског гласа иду толико далеко да Гаврила Принципа проглашавају за терористу, Младу Босну упоређују са Ал каидом, а Србију криве за избијање Првог светског рата