Подешавања / Settings

У ратно пролеће 1992 у бањалучком клиничком центру одиграла се права драма због недостатка кисеоника у породилишту јер су сви копнени и ваздушни путеви били блокирани.

Објављен извештај Српског народног већа о међунационалним односима у Хрватској. Већи број инцидената од уласка Загреба у ЕУ.

У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села.

И нигде Срба ни у тој пресуди. Њих уопште суд не спомиње. Нигде ни речи о стравичним злочинима над Србима у Сијековцу, у Херцеговини, у југозападној Босни… Ништа.

Конкретно, говорећи о убиству шесторо српске деце у кафићу „Панда“ у Пећи, 1998. године, Никић је нагласио да српска јавност мора да зна да су имена починиоца кривичних дела клања и убијања Срба на Косову и Метохији, њих 157, позната, записана и објављена у кизи „Командантне убице“.

НИШ је јуче поново туговао. Шеснаест година после НАТО бомбардовања, у очима житеља града на Нишави биле су сузе за 16 суграђана погинулих од касетних бомби 7. маја 1999, који ће остати упамћен по највећем и најболнијем страдању овог града током 78 дана агресије на нашу земљу.

И управо због свега наведеног нису нам ни потребни спољни непријатељи. Довољна је квалитетно организована пета колона и одабране наивчине у неколико најважнијих друштвених стубова, као што су, рецимо, штампани и електронски медији, и драма је ту.

На данашњи дан пред 20 година злочиначка хрватска војска уз подршку САД-а, Велике Британије, Ватикана и Њемачке напала је, побила и протјерала српско становништво са њихових вјековних огњишта у Западној Славонији.

Београд – Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић каже за РТС да је још нема одговора из НАТО на низ питања о бомбардовању зграде РТС-а.

Судећи по анкентираним Загрепчанима у Хрватској данас не постоји више свест о томе да је током 20 века над Србима, од стране хрватских шовиниста и хрватске државе, извршен геноцид.

Одговор чека неколико стотина српских породица са подручја Сарајевско-романијске регије, од којих многе још нису ни пронашле своје сроднике.

Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убијали су и мучили на начине од којих се леди крв у жилама, није то био репертоар иднустријског геоноцида Химлера и Хајдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Доњој Градини да Срби никада неће заборавити усташки злочин у Јасеновцу, нити ће о њему ћутати, али исто тако никоме неће претити осветом, преноси Бета.

Резолуција Европског парламента о геноциду над Јерменима 1915. године изазвала је нове тензије између Анкаре и Европске уније.

Решетке за Ибру Мацића само су – изузетак који потврђује правило. Злочини над српским становништвом у општини Коњиц у протеклом грађанском рату потцењени су пред правосуђем БиХ, а у којој мери, најречитије говори податак да су убице за убиство више од 170 српских цивила, заједно са тројицом хашких осуђеника, до сада добили мање година затвора од броја убијених Срба.

Седамдесет година навршиће се 22. априла од пробоја заробљеника и ослобођења Јасеновца; седамдесет година а да се жртве нису ни побројале, да се са њима цењкало. Седамдесет година било је потребно да сазнамо макар део животописа можда и највеће српске доброчинитељке свих времена, Диане Будисављевић.