Подешавања / Settings

Ова добротворна организација из Велике Британије саопштила је да је овај датум предложен јер је на тај дан 1941. године највећи систем хрватских концентрационих логора Јасеновац „почео да гута све оне чији је једини злочин био што нису били Хрвати римокатоличке вјероисповијести, у првом реду Србе, Јевреје и Роме“.

Када је у питању очување чистоће лика и дјела блаженика и ишчекујућег светитеља Алојзија Степинца, диже се све што се хрватским зове, укључујући и политички врх хрватских Срба.

НЕ знам ја одакле ви долазите и ко вас шаље… Пролазе ових дана свакојаки, сви кажу: „Из Београда смо“. И, сви питају: „Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србији?“ Ми кажемо: „Треба да одговара“. Питају: „Шта мислите о британској резолуцији?“ Ми кажемо: „Да за наше жртве неко пише резолуцију, имао би шта да напише. Гробови сведоче, црне мараме сведоче, ми сведочимо… После, ништа чули, ништа видели ови што су нас питали“.

Оцене о догађајима у Руанди у тексту Мирослава Лазанског Сребреница у Њујорку – Стрељање ратних заробљеника није геноцид (Политика, 21. јун 2015) можемо оставити по страни и препустити аналитичарима прилика у тој афричкој земљи, међу којима Лазански несумњиво заузима угледно место. Међутим, неке тврдње које Лазански износи у вези са догађајима у Кравици (шире подручје Сребренице) у јулу 1995. године завређују осврт, тим пре што се ради о локалитету који је читалачкој публици много релевантнији и ближи.

РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећујемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећујемо им гробове. Моја су деца у мени жива. Њиховом душом ја дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, још понеко од новинара… Све се зарекнем да ћу речи оловом да залијем. Шта вреди. Ко још чује и кога још интересује ова моја прича.

Комеморацијом код споменика у Јадовну обележен је Дан сећања на усташки логор у којем је 1941. убијено неколико дестина хиљада људи, у највећем броју Срба, а потом и Јевреја.

Биће организовано и потписивање петиције за изградњу, у Београду, споменика србским жртвама на Космету.

БAЊA ЛУKA – Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, данас jе служен парастос поводом Дана сећања на Jадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Нема ноћи да не сањам Раденку. Грлим је. Грли ме. Тај сан кратко траје. Онда сањам како, одозго с брда, наваљује војска сребреничких муслимана. Враћају ми се све те слике ужаса. И, тако сваке ноћи. И, тако… да вам кажем, не знам како сам још жива.

На списку сведока у предмету против команданта Армије БиХ Насера Орића, који води Тужилаштво за ратне злочине у Београду, налазе се и командни кадрови његове јединице који ће сведочити да је Орић директно учествовао у свирепим злочинима на тлу РС.

Са благословом Његовог Преосвештенства, епископа горњокарловачког г. Герасима, 19. и 20. јуна, биће обележени Дани сећања на Јадовно 1941.

Бечка забрана да се презимена Срба њихових поданика завршавају на ић са циљем да се и на тај начин они разликују, одвоје од своје браће Срба из Србије. Последице тога се и данас осећају и највише се испољавају кроз војвођанско аутономаштво.

Јадовно је претеча јасеновачког система логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације ИИ италијанске окупационе зоне, подразумевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција окупационе власти, известан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.

Православна шизма је највеће проклетство Европе, скоро још веће од протестантизма. Ту нема ни морала, ни принципа, ни истине, ни правде, ни искрености…

Мијатовић-Томашевић је својим прецизним објасњењима о разлици између усташке и наци фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата.

Судско веће Еулекса којим је председавао судија Даријус Скејалицки, осудило је у Основном суду у Косовској Митровици 11 од 15 оптужених припадника такозване Дреничке групе на укупно 59 година затвора. Четворица су ослобођена оптужби.