Подешавања / Settings

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у то место на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села пре сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Две трећине настрадалих били су цивили, међу којима је било и неколико деце.

У процесу који се води пред Вишим судом у Нишу а против шиптарских терориста због убиства петорице српских војника у рејону карауле Кошаре, крајем септембра 1998. године, ни данас није донесена коначна пресуда.

Четрнаестог јануара 1942. године (првог јануара – по Јулијанском календару) на православни Мали Божић догодио се стравичан злочин у месту Драксенић у општини Козарска Дубица

Братство манастира Високи Дечани Вас позива да својим прилозима помогнете овај пројекат који је важан за безбедност и опстанак једине веће Српске заједнице на подручју Пећи.

Портал „КМ Новине“ дошао је у псоед видео снимка на коме су приказани Срби које су терористи УЋК киднаповали још као прве жртве. Снимак је забележен аматерском ВХС камером а на њему се виде Срби док их у пропагандне сврхе испитују шиптарски терористи.

Данас се навршава 17 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у Пећи на Косову и Метохији.

Хаџи Васиљевић пише: „У почетку су у Сурдулици убијали Бугари Србе из пушака, потом хладним оружјем, па онда кундацима и другим тупим оружјем.”

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке!

Александар Дорин, швајцарски писац српског порекла, истраживач рата у БиХ, говори као гост култног радија Рециклажа, у емисији познатог радио водитеља Солета Лазаревића, о свом хапшењу од стране власти Швајцарске и поштовању људских права у тој држави, као и о сребреничком миту који је заснован на претпоставци, коју није ни доказао Хашки трибунал, да је у Сребреници извршен геноцид од стране Срба православаца над Србима муслиманима.

„Људско срце има незгодну склоност да судбином назива само оно што га уништава“ казао је Албер Ками.

Није могуће бити ни Србин, ни Хрват без сећања над злочинима који су учињени над српским народом у 20. веку.
Зато је ова књига, Магнум кримен, можда пре за Хрвате него за Србе.

„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.” – речи су мајора Милана Тепића које су остале упамћене у српском народу. На данашњи дан 1991. године, овај мајор ЈНА је показао надљудску храброст жртвујући себе за своју отаџбину и спас своје војске.

На Крстовдан 1988. године, на централном Косову, почињен је злочин какав на свету никада пре и никада после није забележен.

Тела две српске бебе, умрле одмах по рођењу а затим и сахрањене, ископала су и голим рукама раскомадала шиптарска деца. Недело али и окрутност при чињењу незабележени су у читавој историји човечанства.

Ексклузивно преносимо ратнохушкачки говор загребачког надбискупа и ректора Загребачког универзитета, др Анте Бауера, приликом објаве рата Србији 1914.

Слику коју је направио немачки војник из стрељачког вода 1941. године када је усликао Вукосаву Костић из Шапца како бежи са стрељања нисмо могли да видимо у школским уџбеницима, а она је само једна од жртава чувеног Крвавог марша и одмазде Војске Немачке у Другом светском рату!

Надбискуп загребачки Aлојзије Степинац, кандидат за свеца Католичке цркве, све време трајања Независне Државе Хрватске био је, дипломатски речено, неми сведок злочина и геноцида.