Подешавања / Settings

Спремао сам се да говорим на месту страдања моје породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике мајке и тетке у рукама, а он је почео да виче: “Овде се ништа није догодило! Одлазите! Идите сместа!”

Годишњица страдања Срба из „Медачког џепа“Од злочина хрватске војске у Медачком џепу, испод Велебита, данас се навршава 22 године, а у Документационо информационом центру Веритас наводе да је тада убијено 88 Срба – 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година, док је међу жртвама било и 17 жена.

Па нису ваљда Израелци мислили да ће тек тако моћи да дођу у постојбину усташа и да снимају филмове о истребљивачима Јевреја, Рома и Срба?

Монтгомери, који је иначе студирао и живео у Београду у време СФР Југославије, одлично говори српски језик, а као извештач британског Дејли телеграфа први је скренуо пажњу хашким и истражитељима Уједињених нација на постојање Жуте куће.

Сведочење једног Албанца могло би да помогне у решавању судбине Срба и Црногораца у Ђаковици који се још воде као нестали, ексклузивно сазнају „Вести“. Према речима сведока, он је неколико тела убијених мушкарца нашао на пољани у близини града и њихове посмртне остатке закопао на локацији која је само њему позната.

Селимовић, Нухић и Чамџић истичу да међу Србима не праве разлике на основу државне, завичајне или вјерске припадности, наметане претходних вијекова од окупаторских сила – Турске, Млетачке Републике, Аустрије, Аустроугарске и Њемачке, када су окупатори, према вјерској основи, проглашавали дијелове Срба измишљеним нацијама.

Обраћам вам се лично, јер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, која не зараста ни након 74 године и која се преноси у мојој породици са кољена на кољено.

Надбискуп Желимир Пуљић увредио је жртве злочиначке НДХ и српски народ у целини изјавом да је усташки поздрав „За дом спремни“ тобоже двосмислен појам.

Подаци Црвеног крста показују да се две деценије након сукоба на простору бивше Југославије и даље 10.873 особе воде као нестале, а од тога 3.600 несталих је српске националности, саопштено је на скупу у Скупштини града Београда.

Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште, а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби неби тада оправдано сетили.

Док су секли главе Србима, а у Aвганистану и Чеченији Русима, бејаху пожељни партнери, додуше с мало непријатним навикама да деру кожу са живих, ваде очи и касапе, што баш и није медијски згодно. Кад су решили да пређу на западњачке вратове, е онда је враг однео шалу.

Тужилац Канцеларије специјалног тужиластва Косова затворио је 2010. године овај случај јер, како је тада саопштено из Еулекса, истрага полиције није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених, али ће га поново отворити уколико се појаве нове информације.

Прошло је 20 година од операције “Олуја” која је за собом оставила многе злочине и тужне приче, а поред 280.000 протераних Срба са својих огњишта заувек ће се памтити и убијена српска деца у избегличкој колони! На Петровачкој цести код места Бравско на територији Републике Српске 1995. године, у налету хрватских „зрачних витезова“ погинуло је […]

У најтежем злочину „Олује“, када су хрватски „мигови“ бомбардовали колону српских избеглица, у два минута убијено је деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.

БЕОГРАД – Бивши репрезентативац одбојкашке репрезентације Србије, Един Шкорић, изазвао је велику буру на друштвеним мрежама.

Са Хрватском се судила за смрт покојног супруга, али одбили су тужбу уз објашњење: „Убили су га његови четници“. Још је добила да плати судске трошкове 20.000 евра.